Ministrice, koji je službeni jezik projekata „Mediji zajednice“?

Pin It

Portal Hrvatskoga kulturnog vijeća nedavno je opširno pisao o pozivu „Mediji zajednice – potpora socijalnom uključivanju putem medija, faza I.“ (Ministarstvo kulture: javni poziv, dodjeljuju se milijuni, postupak tajan, bez ikakve odgovornosti), koji je Ministarstvo kulture raspisalo iz programa Učinkoviti ljudski potencijali 2014 – 2020 (Europski socijalni fond).

Izvijestili smo javnost o načinu na koji je proveden taj javni poziv u kojem je ministrica kulture Nina Obuljen Koržinek svojim potpisom dodijelila 15 milijuna kuna projektnim prijedlozima koji su usmjereni na unaprjeđenje kvalitete medijskog izvještavanja o ranjivim skupinama i podizanje razine javne svijesti o njihovim pravima.

Ne ćemo ponavljati ono što je napisano. Sad nam je za oko zapelo nešto drugo. Naime, Srpsko privredno društvo „Privrednik“ dobilo je 1.279.614,55 kn kako bi preko svojega P-portala provodilo projekt „Upoznajmo se da bismo se razumjeli“. Zasad na njihovu portalu, koliko je nama poznato, postoje dva teksta koji se odnose na taj projekt. U prvom su tekstu (Možete i vi biti dio medija zajednice) pozvali mlade novinare koji su završili studij novinarstva ili koji imaju iskustva u novinarstvu da pošalju svoje prijave kako bi sudjelovali u projektu.

„Ovim projektom također omogućavamo i obrazovanje mladih novinara za valjano, objektivno izvještavanje o manjinskim skupinama, s akcentom na srpsku zajednicu, posebno na njene mlade pripadnike“, navedeno je u tekstu. Na kraju je dodano: „Rok za prijavu je 31. august 2020., a odabrane kandidate ćemo obavijestiti blagovremeno.“

No pustimo „akcent“, „august“ i „blagovremeno“ i osvrnimo se na drugi tekst. Taj je tekst potpisala sama urednica P-portala Olivera Radović, a on je ne samo u odnosu na prethodni nego i u odnosu na sam javni poziv još zanimljiviji. Naime, iako je u Uputama za prijavitelje na javni poziv „Mediji zajednice“ (str. 36.) istaknuto: „Odredba o jeziku: sadržaj materijala namijenjen informiranju i komunikaciji vezano uz projekte treba biti na hrvatskom jeziku. Ako to želi, korisnik može izrađivati materijale ili pojedine elemente vidljivosti na hrvatskom i engleskom jeziku“, urednica P-portala napisala je tekst o projektu koji tu odredbu uopće ne poštuje. Njezin tekst (Ukršteni putevi) prenosimo bez ikakvih jezičnih ispravaka:

Ukršteni putevi

Iako je individualizam postao opšteprihvaćena društvena vrednost, kolektivi u svoj svojoj razuđenosti i složenosti i dalje konkuriraju ovom principu. Još uvek postoje vezivna tkiva koja u različitim sferama nadilaze samodovoljnost. Ta tkiva skup pojedinaca čine – zajednicom. I iako se zajednice preklapaju i menjaju, prepliću i prožimaju, određeni faktori ih ipak drže kompaktnim, poštujući pritom i jedinstvenost svakog člana ponaosob.

Zvanično – srpska nacionalna manjina u Hrvatskoj, interno – srpska zajednica (kao eufemizam za izgubljeni status naroda), poseban je fenomen na ovim prostorima. Izgradila je kroz burnu istoriju određenu dozu zazora od mnogo čega što je izvan njenih okvira. Upravo zbog različitih pritisaka, mnogi članovi te zajednice dobrovoljno iz nje istupaju i zanemaruju ili potiskuju ovaj aspekt svog identiteta nekim drugim. Pod izgovorom da je koncept nacije prevaziđen, da im je ta vrsta kolektiviteta preuska (pritom poštujući druge kolektive koji funkcionišu po tom principu). Osećaj pripadnosti ovde je ključno vezivno tkivo, a on bi trebalo da dolazi od samog pojedinca, zajednica ne može da prisvaja članove ako oni nemaju ili barem kažu da nemaju taj osećaj. Upravo zbog tog individualizma, danas je imanentno ljudsko pravo da se od neke zajednice (verske, nacionalne, geografske, kulturne…) distancira.

Oni koji se ne distanciraju, koji imaju osećaj pripadnosti i vezanosti, čuvaju neku svoju tradiciju, dele određeno istorijsko iskustvo i pamćenje, zajedničke vrednosti, interese, probleme, kulturu koju baštine. Nezahvalno bi bilo i pokušavati sažeti sve zajedničko, jer je to i slojevita, heterogena skupina i unutar same sebe često puna oprečnosti. A tek kad se postavi u odnos sa drugima, tek tu se ispoljava nebrojeno mnogo veza i odnosa, sastavnih i rastavnih.

Činjenica jeste da moramo najpre upoznati sebe da bismo razumeli druge. Psiholozi će potvrditi da ni jedan čovek u potpunosti ni sam sebe ne poznaje, a mera te samospoznaje, samosvesti, verovatno je i mera zrelosti. To je proces koji traje i koji ne prestaje. Kao što je i poznavanje drugih i drugačijih preduslov razumevanja. Povredićemo se nesvesno ako se međusobno ne poznajemo. Ako ne pokušamo da sagledamo i tuđe iskustvo i perspektivu.

Privrednikov P-portal nedavno je na neki način i zvanično postao medij zajednice, odnosno medij srpske zajednice. Šest godina nakon formalnog osnivanja, dobio je stabilnu institucionalnu podršku da naredne dve godine informiše zajednicu i druge o zajednici putem medijskog projekta “Upoznajmo se da bismo se razumjeli”. Bavićemo se temama za koje javni servisi i komercijalni mediji generalno nemaju vremena, prostora, želje (osim kad je to na nivou incidenata). Prema Rezoluciji o medijima zajednice, koju je 2008. doneo Evropski parlament, uloga medija zajednice je, pored ostalog, i jačanje kulturne i jezičke raznolikosti, društvene uključenosti i lokalnih identiteta, identiteta specifičnih društvenih grupa, kao i interkulturalnog dijaloga. Možda zvuči suhoparno i apstraktno, ali baš u skladu s tim ćemo pokušati sami sebe bolje da shvatimo i da pomognemo drugima i da nas shvate i da nas prihvate.

To znači da ćemo se obratiti i onima sa objektivno visokim nivoom znanja i o sebi i o drugima, ali i jednom prosečnom Zagrepčaninu srpskog porekla koji ne zna da piše ćirilicom, ali ume da čita (samo malo sporije) i jednom (ne tako prosečnom) Hrvatu iz istog grada koji kolegi s posla čestita Đurđevdan, iako je ovom krsna slava Sveti Nikola, pa i jednom prosečnom Beograđaninu koji luta u svom gradu tražeći ulicu “nekog Rusa”, ne znajući da je Orfelin zapravo Srbin rođen u Vukovaru koji je obeležio kulturu i umetnost 18. veka na ovim prostorima.

Neznanje je vidljivo na svim nivoima. Obrazovanje je u mnogo čemu zakazalo, propustilo da mlade nauči kritičkom razmišljanju, a često i da ih upozna sa osnovnom faktografijom, već je prezentuje selektivno. Udžbenici istorije, koji bi trebalo da su zasnovani na istorijskoj građi, slobodno interpretiraju noviju istoriju, iako zakonsko vreme za uvid u arhivsku građu i izučavanje još nije ni prošlo. Štampa je za to vreme puna senzacionalističkih naslova o “drugima” ispod kojih su pogrešno napisana i imena i toponimi. Tako je i ono što znamo, zapravo skromno znanje, pojednostavljeno, a često i pogrešno.

Zato pre svega moramo razbiti iluziju da se poznajemo. Osvestiti i prihvatiti da su arogancija i omalovažavanje Obuljen“drugog” kontraproduktivni. Ako nastavimo da razmišljamo po principu “šta oni tamo znaju o nama” ili “nikad ti nas nećeš razumeti”, ostaćemo začaureni i neshvaćeni.

Putevi nam se neminovno ukrštaju, a svima nam je u interesu da na njima nema prepreka i rupa da bismo lakše mogli da dođemo do cilja. I da se ne bismo sudarali, već da bismo se susretali.

Znamo, aktualna ministrica kulture i medija Nina Obuljen Koržinek reći će (kao i gotovo uvijek i gotovo o svemu) kako ona nema ništa s tim, ako ikad odluči odgovoriti na naše pitanje. Ona, naime, kao što smo svi do sada naučili, ni o čemu ne odlučuje, nego samo ministarskim potpisom potpisuje odluke Ministarstva kulture (i medija) Republike Hrvatske. Ali, naivni kakvi već jesmo, u interesu javnosti ipak ćemo ponoviti upit iz naslova ovoga teksta: Ministrice, koji je službeni jezik projekata „Mediji zajednice“?

(hkv)