Što je danas ostalo od naše ledine, široke ravni između tri velike rijeke, bogate šumom i rodnom zemljom. Ostalo je samo ime i neki ljudi koji se trude čuvat stare običaje, ali tuga i žalost svakim danom sve se više vide.

Nikad nas Povijest ni mazila, prošle su Slavonijom razne vojske i razna carstva, al nikad niko ni Šokcu ubio dušu onako kako ju ubija crvena neman zadnjih 70 godina. Preživili smo mi i Avare i Turke, branili se od tuđina mačem, srcem i pjesmom, al od crvenih se nismo znali obranit, oni su nas zavili u crno.

Mudra carica Marija Terezija znala je upravljat svojim carstvom, znala je koliko je plodna Slavonska ravnica pa ju je zato naselila vridnim i poštenim svitom. Zahvalna za obranu granica Carstva od Turaka dala je njive i šume, nagradila hrabrost i virnost svojih Graničara.. Nicala su sela, u selima pisma radost i veselje. Radilo se i dan i noć ali se i imalo, blago je raslo iz godine u godinu. Kad je vidila kako Šokci vole svoju zemlju i kako su vridni, dovela je mudra carica u Slavoniju i njemačke obrtnike da svojim zanatima naprave život lakšim i boljim. Šokci i Švabe skupa su radili i stvorili od Ledine raj na zemlji. Raj u kojem je bilo mista za svakoga tko je tio radit i imat. Svega je bilo u obilju, i kruva i ruva, pisme i veselja.

Kad bi u drugim hrvatskim krajevima zavladala glad ili neka druga nevolja, Šokci bi otvarali kapije i privatili u svoje avlije sirotinju i nevoljnike dajući im ranu i krov nad glavom. Tražeći bolji život naselili su Slavoniju Ličani, Dalmatinci, Zagorci, Hercegovci i Bosanci, i za sve je bilo mista.

Tko je u Slavoniju jednom došo zauvik je u njoj osto, jer bit Šokcem zapravo je lako. Poštuj zemlju jer ona te rani, poštuj rod i komšiluk jer sam nemoš živit, plati porez državi jer se mora i moli se Bogu jer on je svemoguć. Životni moto svakog Šokca je pojest, popit i nešto poklopit, svoje čuvaj a tuđe poštivaj i ne skidaj kapu prid svakim. Žena i dica uvik na prvom mistu, a ako pretekne jelte bit će i švalerki. Il oreš il kopaš, il u svatove il na krivaj uvik pisma na usnama. I stari se svit poštivo, Dadina rič bila je zakon, Popu se ljubilo ruke a Žandaru sovalo mater i tako sve do smrti. A kad bi završi svoj zemaljski put lego bi Šokac u svoju zemljicu , pod stare rastove odmarat umorno tilo.

A onda je crvena sotona došla na zemlju. Kad je Slavonijom prošo „Vlak bez voznog reda“, raj na zemlji pritvorio se u pakal. Iz šume poiskakali gologuzije, linci i bitange pa postali vlast. Svitu oteli zemlju i šumu, pomeli tavane i ambare a marvu odveli. Švabe su istirali iz njiovi kuća a u nji doveli neke s brda. Majko božja čudna li naroda, pa to ni znalo ni šta je šporet nego su u rerni vatru ložili, nisu znali ni orat ni kopat al bili su komunisti. Ako si šta reko odma su došli po te i noć te pojela, a ako si imo kog poznatog u Partiji onda bi završio samo na robiji. Nisu nam dali imat puno jer smo onda bili kulaci nego smo svi morali u Seljačke zadruge. Zadruge se raspale a nama ostala paučina. Našu zemlju uzela država a marvu razdilili pljanci i linčine. Ostali smo sirotinja goli i bosi na pravdi Boga.

Oni došlje raširili se po švapskim selima, dali im neka svoja imena, u našim selima uzeli švapske kuće pa zavladali svime ko da im je to didovina. Gledali smo kako tuđe rasipaju al ništa ne smiš samo šuti i radi. Malo pomalo stekli smo ponovo al sve što stekneš komunisti uzmu, pa opet dadu linčinama da imamo jednako. Na ono malo zemljice što nam ostaviše ni se moglo ranit puno svita, pa jedan po jedan odoše momci u grad tražit posla, divojke za njima a selo osta pusto. Potljem su i ono što je ostalo po selima zapošljavali po gradu pa su ti seoski radnici trkali kući s posla i onda bi posidali na traktore i išli orat.

Da bilo je traktora, bilo je i kombajna, svakaki je čuda bilo al ni bilo radosti. Rasule se familije, dica se porazilazila po svitu, govorilo se; Uči sinko da nemorš radit, svak je bižo od polja i vinograda jer je radit bilo sramota. Bit proleter gole guzice i linčina kruva željna to je bilo politički podobno. Al nisu se komunisti toga držali, oni su za se krali i gomilali blago, odjednom su oni postali kulaci a mi golje.

Da zlo bude veće, najedamput su oni s brda pošli govorit da je ovo njiova zemlja i da je ovo Srbija. Ma kaka Srbija, jebla vas Srbija, di ste vi bili u maminoj kad smo mi Hrvati imali državu. Vi ste Turcima opanke lizali dok smo se mi tukli s njima i branili Ledinu. Ovo je Hrvatska a vi ste se u nju doselili goli i bosi, na tuđu ste se muku naselili i tuđe ste oteli.

Al nedaje se oni pa navališe na nas, zapališe nam sela, odvedoše ljude a nas otiraše iz naši kuća.

Složili se i mi ko nikad prije pa stali branit svoje, ustade cila Hrvatska a došlje nas nazvali Ustašama. Pa dobro nek smo i Ustaše al svoje ne damo. U krvavom ratu što nam nametniše naše komšije obranili smo svoju Ledinu i mislili smo živit opet u obilju al ostaše nam komunisti i dalje na grbači.

Nisu se više tako zvali, sad imaju neke druge Partije, sad su postali veliki Hrvati, al opet isti ljudi vladaju na isti način. Zemlju zapustili, sva se rana uvozi a naša polja stoje prazna. Narod gladan al ne ide više niko u Slavoniju kruva tražit, nego i mi Šokci pošli po svitu ko prosjaci. Ono malo ljudi što je još ostalo na zemlji ne može od nje ni dugove vračat a kamoli živit.

Još nas progone iz dana u dan sve više zato što smo svoje branili. Oni koji nas popališe i poubijaše opet se vratili i opet nam prite a mi i opet moramo šutit il odosmo na robiju.

Nikad vake lude vlasti ni bilo kaki su ovi sada, a bilo je svakaki vladara. Danas nas opet guraju u njeku Europu, pa šta ćemo mi tamo? Ta mi smo Europa bili oduvik dok niste vi komunisti i jugosloveni došli pa sve razjebali. Sad kad smo ostali bez igdi ičeg, sad ćete nas prodat u roblje. Nema više u Europi mudre Carice da upravlja narodom i zemljom tako da svima bude dobro, danas i tamo vladaju sotone koje narodu gule kožu s leđa.

Nama tuđe ne treba ništa, samo nam dajte ono što je naše, dajte nam radit i živit, pa će opet bit obilja svima. Ako ne znate kako ćete, a ne znate jer niste imali od kog naučit, sklonite se i pustite one koji znaju. Ima u našem narodu još pametna i poštena svita al se od vas bando komunistička ne vide.

Sve ste nam oteli i opet nas bacate na koljena al ustat ćemo mi i opet branit svoje, nikad nas ni niko pregazio do kraja pa nećete ni vi klateži izdajnička.

Naša je Ledina nama jedina. Za nju živimo, za nju ćemo i umrt ako moramo, al prodat ju nećemo nikad.

Jasna