Ljevičarsko licemjerje i opće neznanje obilježili su raspravu o plaćama štrajkaša
- Detalji
- Objavljeno: Petak, 02 Listopad 2026 11:00
Za vreme ovog štrajka zetovaca i smetlara, osim ljevičarskog licemjerja jer su postali hejteri šljakera, posvuda je ferceralo neznanje i iracionalnost. Naime, po njima, ključni faktor u određivanju visine nečije plaće treba bit obrazovanje. Ne vrednost na tržištu nego baš obrazovanje.
Prosvjed radnika ZET-a i Holdinga, koji je naprasno prekinut zbog odluke suda o njegovoj nezakonitosti, predmet je javnih rasprava i različitih mišljenja. I dok jedni negoduju zbog navodno previsokih plaća štrajkaša koji, po njihovom mišljenju, “traže kruha preko pogače” ima i onih, poput marketinškog stručnjaka Thomasa Bauera, koji u njihovim plaćama ne vide ništa sporno. Bauer naglašava ljevičarsko licmjerje, ali i neznanje te iracionalnost koje je “posvuda”. Posebno mu smetaju oni koji ključni faktor u određivanju nečije plaća vide u nečijem formalnom stupnju obrazovanja…
Bauer: Osim ljevičarskog licemjerja, posvuda je fercerali neznanje i iracionalnost
“Za vreme ovog štrajka zetovaca i smetlara, osim ljevičarskog licemjerja jer su postali hejteri šljakera, posvuda je ferceralo neznanje i iracionalnost. Naime, po njima, ključni faktor u određivanju visine nečije plaće treba bit obrazovanje. Ne vrednost na tržištu nego baš obrazovanje. Da odemo u ekstrem, lik koji je diplomiral obranu i zaštitu na FPZ i lupa pečate u nekoj općini, po toj bi logici trebal imat višu plaću nego Luka Modrić koji je eventualno završil neku srednju dopisnu ili dobar dio američkih milijardera koji su odustali od faksa.
Namjerno dajem ovak hiperbolični primjer kako bih razgolitio svo licemjerje crvene buržoazije, koja nije nikakav incident, to je od početka revolucije bil plan. Commie elita zaludi radništvo, prolije se rijeka krvi i onda oni, koji na tržištu ne bi nikad uspjeli, postaju nova vladajuća kasta sa svim privilegijama. Zamisli, oni pljuju po zetovcima i smetlarima, a božanstvo i uzor im je Broz, po zanimanju bravar.
Uostalom, Milovan Đilas je sve sjajno opisal u svojoj Novoj klasi koja je izašla brzo nakon rata, 1957. Dakle, sve se odigralo u kratkom roku, kaj ne bi bilo moguće da je to neki glitch u marksizmu. Ne, to je njegova temeljna postavka. I Marx je sam celi život parazitiral. Isto se dogodilo na svim meridijanima i paralelama, di god je pobijedil revolucionarni socijalizam.
Nije mi žal ni sindikata jer oni su isto tak protiv tržišta. Rukama i nogama se bore protiv meritokracije, o kome god se radilo. Kada školskim sindikatima spomeneš da bi profesorima matematike i fizike možda trebalo ponudit veće plaće, jer su deficitarni, odmah krenu režat. A u stvarnom svijetu, to je tak. Ak nekog fali, taj više vredi. Kaj ne znači da je diploma nebitna, jer je ipak dokaz znanja. Ali ne dugoročno presudan.
U zemlji koja je od lokalnog do državnog, samoubilački premrežena sustavom koji je sam sebi svrha, barem bi u medijima i javnosti trebalo promovirat neke druge vrednosti i notornu istinu. Ak smo sjebali sebe, da nam barem deca žive u normalnijoj zemlji”, napisao je Bauer.
